„Beoart“: „HISTERIJA“, režija: Ivan Vuković

Terry Johnson

„Beoart“

„HISTERIJA“

Režija: Ivan Vuković

Dramaturg: Miloš Krečković

Scenografija: Ljubica Milanović

Kostimografkinje: Senka Kljakić i Marijana Radović

Kompozitori: Miroslav Radulović i Stevan Radulović

Igraju: Mladen Andrejević, Goran Jevtić, Suzana Lukić, Nebojša Ljubišić i Anđelika Simić (glas)

O PREDSTAVI:

Ovaj psihoanalitički vodvilj govori on tome šta se dogodilo kada su se 1937. godine u Londonu sreli otac psihoanalize Sigmund Frojd i princ nadrealizma Salvador Dali. Urnebesno mračna i jezovito smiješna, drama „Histerija“ osvojila je, kao komedija godine, britansku nagradu „Lorens Olivije“, najznačajnije priznanje za dramu na engleskom jeziku.

POZORIŠNA KRITIKA:

Predstava je vrlo dinamična, dijalozi duhoviti i promišljeni, gluma izvanredna. Ko zna ponešto o Frojdu i Daliju ima razlog više da je pogleda. Međutim, mislim da opis da se radi o susretu ova dva briljantna uma nije baš egzaktan. Fokus je na Frojdu, koji pred kraj života sumnja u jednu od teorija na kojoj je bazirao čitav svoj psihoanalitički rad. Sumnja u sebe, u smisao svog poziva i života, haos, predstavljen u liku Dalija, gubljenje granica između svijeta oko sebe i u onoga u sebi, ova predstava je kao jedna jeziva, zabavna, zastrašujuća halucinacija čovjeka na samrti. Efekti svjetla, zvuka i fantastične sinhronizovanosti glumaca zaista čine da imate osjećaj da ste izgubljeni u košmaru. Glavna zamjerka je u vezi sa samim tekstom, a ne sa njegovim izvođenjem i predstavlja, po mom mišljenju, banalizovan i nedovoljno razrađen sukob u psihi samog Frojda koji mu nije dozvolio da u potpunosti prodre u tajne ljudske duše. On, naime, zbog traumatičnih iskustva iz sopstvenog djetinjstva s kojima nije u stanju da se suoči bazira znatan dio svog rada na negaciji istih na taj način oštećujući pacijentkinju. Interesantna ideja, no pomalo naivno izvedena. Sve u svemu, odlična predstava, fantastične gluma i režija, i puno nadrealnog humora!

O REDITELJU:

IVAN VUKOVIĆ (1983) diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jevtića i profesorke Alise Stojanović. Od 2012. godine radi kao v. d. direktora, a zatim kao direktor Narodnog pozorišta u Nišu. Predstave: Tina Fej: „Loše devojke“, Pozorište „Dadov“ Beograd (2008); Malgorzata Mrockovska: „Justina, sestra moja“, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin (2008); Džon Ozborn: „Osvrni se u gnevu“, Narodno pozorište „Bora Stanković“ Vranje (2010); Teri Džonson: „Histerija“, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd (2010); Radoslav Pavlović: „Devojke“, Narodno pozorište u Nišu (2011); Stiven Grinblat: „Šekspir – izgubljeno/nađeno“, Dom omladine Beograd u koprodukciji sa Harvardskim univerzitetom (2011); Kristofer Durang: „Ludi od terapije“, Scena Stamenković Beograd (2012); Ivo Bresan: „Veliki manevri u tijesnim ulicama“, Narodno pozorište u Nišu (2013), Radoslav Pavlović: „Mala“, Narodno pozorište u Nišu (2014), Jelena Mijović: „12 gnevnih žena“, Narodno pozorište u Nišu (2014); Ivan Velisavljević: „Svrati, reče čovek“, Narodno pozorište u Užicu (2015). Operske predstave: Jonan Straus Mlađi: „Slepi miš“, Narodno pozorište u Nišu (2013); Đoakino Rosini: „Seviljski berberin“, Narodno pozorište u Nišu (2013). Godine 2014. izabran je za docenta na Fakultetu umetnosti u Nišu.