Ružica Vasić u nedjelju, 05. avgusta promovisala je na „Ljetopisu“ svoj roman „Domodržnica“, koji je 2018. godine izdala „Nova poetika“. Moderator promocije održane na platou kod „Knjaževe bašte“ bio je Novak Govedarica.
Ovim romanom kazuje se priča o ženi, koja „drži dom“ na svojim plećima, najprije fizičkim pregalaštvom, ali možda važnije od toga, emocionalnom i duhovnom posvećenošću i svođenjem na okvir e toga doma. Predočava nam ženu kojoj je ta pozicija nametnuta, ali i ona koja nema snage ili potencijala da sebi zada drugi svjetonazor. Dakle, domodržnica Ružice Vasić je žena koja i značenjski i iskustveno može lako da se poistovijeti sa ženom u Crnoj Gori.
Domodržnica u svakom smislu komunicira sa ženom u Crnoj Gori, pošto ovaj roman obuhvata i jednu i drugu krajnost. I tradicionalne žene, tj. naše majke i bake, ali neku novu generaciju koja stasava u urbane klince koji tek kreću u svet. Domodržnica podrazumeva onu ženu koja drži dom, već svakoga ko teži nečemu što će zatrpati njegovu suštinu, kazala je Ružica Vasić.
Pojam domodržnice autorka je iskoristila i da ukaže i na anomalije, koje sugerišu ne samo na problem položaja žene, već i na problematične odnose ljudi uopšte, počevši od onih koje njegujemo unutar svojih porodica.
Namenski sam se bavila upravo, kako sam navela, fašizmom u našim malim porodicama, postavila sam pitanje da li gajimo klicu fašizma i čime to kamufliramo. Ideja je, dakle, da to bude upravo upiranje prsta u fašizam u našem neposrednom okruženju, dodala je autorka.
Mizanscen ove priče je ili na selu ili su bolnici, pa nema puno prostora za iskakanje u stilskom smislu. Dominantan utisak čitalaca je da je ispred njega i stilom i jezikom prijemčivo štivo. Još jedna od ideja koje Ružica Vasić, kojoj je „Domodržnica“ roman prvijenac, eksplicitno kazuje u vezi sa ovim djelom je da „umetnika može da shvati samo onaj ko je dovoljno hrabar da otvori dušu i pusti ga da u nju udahne istinsku slobodu lišenu svih okova života.“