Beogradsko dramsko pozorište
Pisac: Vladimir Đurđević
Rediteljka: Staša Koprivica
Scenografija: Tanja Marčetić
Inspicijent i sufler: Dragana Anđelković
Trajanje: 75 minuta
Igraju: Danijel Sič, Marko Živić i Ivan Tomić
O predstavi
U središtu Đurđevićevog, samo prividno „lakog“ zapleta, nalaze se trojica urbanih tridesetogodišnjaka, „zaglavljenih“ već negdje na prvim životnim krivinama – ili zbog inferiornosti prema zaposlenoj supruzi (Paun), ili zbog nemogućnosti da se dokaže kroz površne seksualne avanture (Piksi), ili pak neodoljivog nagona da, koristeći kao „masku“ nevine šale, ponižava sopstvene prijatelje (Bule). Međutim, isto toliko bitan protagonista drame „Ne igraj na Engleze“ – protagonista koji se istovremeno nalazi i u njima, ali i izvan njih – jeste jedan od suštinskih zloduha ljudske prirode: strast prema kockanju, tačnije klađenju. Pojavni oblik ove opsesivne strasti jeste, za Đurđevićeve junake, klađenje na rezultate utakmica različitih nacionalnih fudbalskih liga.
Riječ rediteljke
„Retko kada se događa da jedna drama poseduje jedinstvo mesta, vremena i radnje, a da svojom tematskom i idejnom osnovom obuhvati sudbinu čitave jedne generacije i sažeto opiše stanje stvari na kraju jedne epohe. Tekst „Ne igraj na Engleze“, Vladimira Đurđevića je takva drama, i to je ono što me je navelo da je postavim na 
scenu. „Linija manjeg otpora“ jeste kredo kojim se vode Paun, Bule i Piksi – junaci komada. Baveći se pomnim posmatranjem teleteksta, pravljenjem precizne strategije kako da se na utakmicama engleske lige zaradi što više novca i organizovanjem rituala praćenja rezultata, ova tri momka su zaboravila da zapravo žive svoj život. Pošto je uvek neko drugi kriv za probleme koji ih prate, pošto je „u Srbiji nemoguće živeti“ i pošto se sve to može zaboraviti uz konzervu piva i tiket, oni su na to čuveno parče papira položili ne samo svoj novac, već i svoje dvadesetosmogodišnje prijateljstvo – čitav život. Likovi ovog komada su izuzetno realistični. Upravo zbog toga su neverovatno smešni i nezamislivo tužni u isto vreme. Gledajući ih, svako će se prisetiti da u kraju ima po jednog Pauna, Buleta ili Piksija, ali je pitanje da li će sebi priznati da u sebi poseduje po malo od sve trojice.“
Staša Koprivica, rediteljka
Riječ pisca
„Na planu formalnog razvoja zapleta izbor „sportske strasti“ omogućava da se, paralelno, ali i isprepleteno sa rastom tenzije zbog iščekivanja fudbalskih rezultata kao i napetosti koje te promene izazivaju kod likova – realizuje analogni tok, tačnije buđenje i razvijanje nesporazuma i sukoba među trojicom prijatelja. Reč je ne samo o konfrontacijama koje proističu iz njihovog različitog formalnog položaja (različite kladioničke prognoze, a time i sudar protivrečnih očekivanja) već, kako se sve otvorenije ispostavlja, i iz određenih događaja u (bliskoj) prošlosti, koje su ugodnu mušku i kockarsku idilu trojice lakomislenih prijatelja već usmerili prema sferama zavisti, nepoverenja i obmane“.
Vladimir Đurđević, autor
O rediteljki
Staša Koprivica je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za Pozorišnu režiju 2007. godine, predstavom „Mandragola“, N. Makijavelija na večernjoj sceni Pozorišta „Boško Buha“, u klasi profesora Ivane Vujić. Dobitnica je nagrade „Dr Hugo Klajn“ za najboljeg studenta režije 2005. godine. Tokom karijere režirala je predstave: „Karma – Koma“, M. Depolo (Pozorište „Dadov“), „Šta je Sobar video“, Dž. Orton (Scena „Mata Milošević“), „U pola cene“, S. Koprivica (Beogradsko dramsko pozorište), „Dnevnik Ane Frank“, G. Frid (opera „Madlenianum“).
O piscu
Vladimir Đurđević je završio dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je nekoliko radio drama, zatim pozorišnog komada „Zbogom žohari““ (NP „Toša Jovanović“), koscenarista igrane serije „Ono kao ljubav“( 6 epizoda ) i scenarista igrane serije „Kuku Vasa“. Diplomirao je 2011. godine dramom „Dnevna zapovest“, za koju je dobio nagradu „Slobodan Selenić“. Tekstovi su mu objavljivani u časopisima „Scena“ i „Teatron“. Živi i radi u Zemunu.