“Ilustrovana enciklopedija nestajanja”, Zoltana Puškaša na Ljetnjoj, 19. jul

Srpsko narodno pozorište i Sterijino pozorje, Novi Sad
Božidar Knežević
„ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA NESTAJANJA“

Reditelj, scenograf i koreograf: Zoltan Puškaš
Dramaturg: Nikolina Stjepanović
Kostimograf: Snežana Horvat
Lektor: Konstantin Knežević
Pomoćnik reditelja, saradnik za pokret: Terezia Figura
Dizajn svjetla: Robert Majoroš
Majstor tona: Dušan Jovanović
Tehnika glasa: Agota Vitkai Kučera

Uloge: Nebojša Savić, Sanja Ristić Krajnov, Jugoslav Krajnov, Mia Simonović, Marko Savković, Grigorije Jakišić, Nina Rukavina, Vukašin Ranđelović, Jelena Antonijević, Aleksandra Pejić, Terezia Figura, Agota Vitkai Kučera, Daniel Husta

O predstavi

Živimo u svetu, gde više ne znamo šta su prave vrednosti, a dobili smo priliku da ih očuvamo. Svi imamo svoje probleme, patimo od raznih bolesti, fizičkih ili psihičkih, ali odgovor na pitanje ko je kriv zbog toga, sasvim je nebitan!
Ovaj komad predstavlja svet, svet u kojem postoje mnogi problemi koji se tiču svakog od nas. Koliko treba da budemo privrženi svojoj prošlosti? Kako doživljavamo svoju sadašnjost i šta nas čeka u budućnosti? Ova apsurdna drama daje mogućnost maksimalnog ostvarenja glumačke igre, anticipirajući, pritom, odgovore na postavljena pitanja.
Predstava je u formi ritualnog pozorišta koje prikazuje naš odraz u „zakrivljenom ogledalu“, a začinjena je humorom i živahnim scenskim pokretima.

Zoltan Puškaš

Riječ pisca

Nacionalni park Koljigora (all inclusive & all exclusive), u toku je svečano otvaranje putokaza (sa srećnom završnicom).

ODISEJ:
(…) Dame i gospodo, braćo, okupili smo se ovde da svečano otvorimo naš novi putokaz. Ovu značajnu investiciju obezbedio je Turistički savez Koljigore i ovaj, naš i samo naš, najsavremeniji putokaz sigurno će biti snažan zamajac u razvoju turizma na
ovim prostorima.

Dame i gospodo, sad znate gde su Koljibabe – tamo! Osetite gostoprimstvo i toplinu kakvu još niste osetili. Koljigora ima specifičnu mikroklimu, posuta je cvećem i metaforama u koje se može ugaziti, a za koji dan slavimo i značajan jubilej – hiljadu godina bez kupatila.

Dobrodošli na Koljigoru, gde je nebo visoko, a rupe duboke! Može aplauz.

Božidar Knežević

Riječ kritike

 

“Reč je o tekstu koji je pre nekoliko godina pobedio na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst, a koji je jedna stilski veoma neobična parodija, gotovo stripoliki scenario za jednu od omiljenih alegorijskih i mitomanijskih priča (ne samo) sa ovih prostora o plemenu koje spremno dočekuje apokalipsu i, u tom kontekstu što da ne, vanzemaljce. Porodicom Koljibaba predsedava baba, na vrhu planine – nacionalnog parka – Koljigora. Ona će učiniti sve da se ispuni proročanstvo i da poslednji naslednik izvornog bića njenog pokolenja bude poslednji i prvi koji će uploviti u novo doba. Ovaj nivo višestruko je pomešan sa nivoom priče u kojem prepoznajemo obrise savremenog društva, diskriminacije, homofobije, zatucanost, medijsku i drugu nepismenost, ali sve vreme pisac izbegava neko konkretnije i banalnije poređenje sa stvarnim ljudima i događajima, što i nije neophodno i bilo bi dodatno potcrtavanje situacije koja je svima prepoznatljiva. Noseći se sa zahtevnim zadatakom da na scenu postavi različito „ilustrativne“ i „enciklopedijske“ aspekte teksta (slajd projekcije i determinisanje ključnih pojmova), reditelj, ovde i scenograf i koreograf Zoltan Puškaš, poseže za jednim, takoreći, priručnim rešenjem da predstavu postavi u nedefinisani prostor pustinje (peska), da likove oboji živopisnim bojama (frizurama i „pustinjskim“ kostimom u kreaciji Snežane Horvat), a da ništa dodatno ne objašnjava, nego da igru prevede mnogo više u pokret i stilizovanu dramsku igru satire, koja na momente zna da bude veoma smešna (duhovita). Sve podseća na postapokaliptične filmove tipa „Pobešnjelog Maksa“, s tim što teze, donekle i shodno tekstu, nimalo nisu uozbiljene, nego pre postavljene tako da izgledaju začudno, zbog čega gube obrise realnog tkiva, a dodatno dobijaju niti fantastike.
[…] Stilski, „Ilustrovana enciklopedija nestajanja“ u Srpskom narodnom pozorištu predstavlja iskorak, zbog svoje kreativne rasposajanosti, počevši od teksta, preko ritualne muzike bubnjeva, pa do rediteljskih i glumačkih rešenja. Na glumačkom planu, ističu se uloge glavnog krvnika Koljibaba, u tumačenju Jugoslava Krajnova, vrhovnog zapovednika u liku babe koju igra Sanja Ristić Krajnov, sporednih, običnih likova iz života koje kao svojevrstan kontrapunkt plemenskim budalama igraju Marko Savković i Mia Simonović. Mladi Grigorije Jakišić sve više pokazuje format velikog glumca, a Nebojša Savić kao „prestolonaslednik“ svedeno i više dramski igra glavnog lika, čime uspešno dodaje komički efekat celokupne igre… Zanimljiva i neobična predstava koja će sigurno imati svoje poklonike na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta.”

Igor Burić, „Dnevnik“, 17. marta 2018.

O reditelju

Zoltan Puškaš, pozorišni reditelj, profesor glume i režije rođen je 20. februara 1976. godine u Senti. Osnovnu i srednju školu je završio u rodnom gradu. Akademiju umetnosti u Novom Sadu upisuje 1995. godine. Do 2003. godine dobija diplomu glumac-reditelj. Kao glumac i reditelj zaposlen je u Narodnom pozorištu u Subotici od 2000. do 2002. Tada prelazi na istu poziciju u Dečjem pozorištu u Subotici do kraja 2003. godine. Počinje da radi na Akademiji umetnosti, na odseku Gluma na mađarskom jeziku, kao asistent na predmetu Gluma. Godine 2003. postaje član ansambla Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház, a od 2006. godine postaje vodeći reditelj istog pozorišta. U inostranstvu vodi radionice na temu „Mjuzikl u pozorištu“. Od 2003. do 2016. godine režirao preko 40 predstava u zemlji i inostranstvu.

Ilustrovana enciklopedija nestajanja je njegova druga režija u SNP-u. Prva je bila 2013. godine, kada je režirao predstavu Neka se jave najbolji, rađena u koprodukciji SNP-a i Saveza dramskih umetnika Vojvodine, Novi Sad.

Mjuzikli: „Ben Akiba Night Club Show (Moulen Rouge)“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház; „Violinista na krovu“ – Internacionalni pozorišni festival, Kišvarad (Mađarska); „Knjiga o džungli“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház i Nacionalno pozorište Kluž (Rumunija). Ova predstava dobija specijalnu Nagradu publike na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Kišvardu; „Čarobnjak iz Oza“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház i Nacionalno pozorište Kluž (Rumunija) – najbolji reditelj na „Tvrđava festivalu“ u Smederevu; „I love you“ – Pozorište „Čiki Gergelj“, Temišvar – najbolji mjuzikl na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Kišvardu; „Dangerous Liasions“ – Pozorište „Čiki Gergelj“, Temišvar; Kosa –  Pozorište „Čiki Gergelj“, Temišvar; „San letnje noći“ – najbolja predstava na „Tvrđava festivalu“ u Smederevu, na Internacionalnom festivalu u Kragujevcu: nagrada za najbolju muziku i nagrada za najbolju predstavu; „Buđenje proleća“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház; „Cabaret“ – Kamerno pozorište, Senta.
Muzičke pozorišne predstave: „Feri Tot“ – Salaško pozorište; „Miljokaz“ – Salaško pozorište; „Priče iz šume“ – Dečje pozorište Subotica; „Čongor i Tinde“ – Pozorište komedije Budimpešta; „Otapanje kockica leda“ – Amatersko pozorište u Lendvi (Slovenija); „Tragedija čoveka“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház; „Biberah“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház
Alternativne pozorišne predstave: „Tango“ – Pozorište „Deže Kostolanji“, Subotica; „Muve“ – Kamerno pozorište, Senta: „OFF“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház; „Obala strasti“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház: najbolja predstava na Internacionalnom festivalu u Tatabanji (Mađarska); „Dangerous Liasions“ – Pozorište „Deže Kostolanji“, Subotica; „Neka se jave najbolji“ – koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Saveza dramskih umetnika Vojvodine; „Šta se desilo sa ženom?“ – Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház.