Novinar, književnik i publicista Milan Vujović predstavio je sinoć treću knjigu „Barske priče“ u okrivu Barskog ljetopsa. Ispred Dvorca kralja Nikole publika je imala priliku da neke od tih priča i čuje od autora.
Izvor: Danilo Dado Pavlović
Promociju je otvorio Željko Milović, selektor programa bARS koji se ove godine prvi put održava u sklopu Barskog ljetopisa.
„Velika mi je čast što sam prvi selektor programa bARS i što će se u okviru njega predstaviti autori koji će dostojno reprezentovati grad. Broj večeri u okviru bARS-a ograničen je trajanjem festivala na tri sedmice, a dodatni problem u selekciji izazivala je i činjenica da je od izbijanja korone nastalo toliko različitih, a kvalitetnih projekata koji zbog pandemije nijesu mogli biti predstavljeni“, istakao je Milović i podsjetio da će u okviru bARS-a biti četiri književne večeri i jedna izložba.
„Nije slučajno knjiga Milana Vujovića ‘Barske priče’ uzeta za početak programa bARS. Sam njen naslov sugeriše kompletan kredo ovog programa. Tu smo da pričamo o Baru, Baranima i njihovim djelima. Milanu je ovo treća knjiga iz serije „Barske priče“, a sigurno neće biti i posljednja. Vjerovali ili ne, poklopilo se, na današnji dan 16. jula 1988. godine održano je prvo književno veče barskog pisca na Ljetopisu – Božidara Fića Filipovića, a njen moderator bio je Milan Vujović“, podsjetio je Milović.
„Milana Vujovića možemo da predstavimo kao jednog od najvećih i najznačajnijih barskih domaćina, kako pisane tako i žive riječi, a ne kao gosta. Kao pisac, publicista i višedecenijski radijski voditelj Vujović je neko ko se posvećenički predavao duhu ovog grada, da mi danas slobodno možemo da kažemo da je Bar prepoznatljiv upravo po Milanu Vujoviću“, istakla je moderatorka Maja Simović i dodala da iako Vujović priča o Baru i Baranima, njegove se priče mogu čitati van konteksta i granica rodnog mjesta.
O tome kako je nastala ideja da ispriča “Barske priče”, Vujović kaže:
„Tajna ‘Barskih priča’ je odavno odgonetnuta. Jednog dana nazvao me Čedo Ratković i rekao da ima pedesetak priča koje bi mi dao da pročitam, spremim i ukoričim. Preko 250 strana rukopisa dobio sam i od pokojnog Mitra Pavlovića. S bozirom na to da sam i ja imao zapisanih priča, bio sam na slatkim mukama kako da izaberem one koje su za knjigu. Izabrao sam najbolje i mislio da ću ostale da bacim, a onda me je Vlado Lukšić savjetovao da obavezno na prvoj knjizi napišem ‘knjiga prva’. Nevoljno sam ga poslušao misleći da od toga nema ništa, ali su priče koje su bile višak dok sam pravio prvu, ustvari bile nukleus druge knjige. Kada sam ih obradio, učinilo mi se da su bolje od onih iz prve knjige. Tako je natala i ova knjiga, tako će nastati i četvrta, dok će peta, po Čedovom savjetu, biti izbor iz prethodne četiri knjige. To će biti kratke i efektne priče u dva, tri reda“, ispričao je Vujović.
Izvor: Danilo Dado Pavlović
Pored Vujovićevih, u njegovim knjigama našle su se i priče drugih autora, kao i razne fotografije. Kao pisac potrudio se da sačuva izvornost priča koje su se našle u njegovim knjigama.
Junaci barskih priča su i oriđinali i uglednici, učeni ali i obično ljudi.
„Svi su se oni trudili da im dan što ljepše prođe. Nekako im je vrijeme lakše i mirnije prolazilo nego što je slučaj sa nama. Mi smo opterećeni svim i svačim. Tada se znalo ko je iz ugledne kuće, a danas novac determiniše sve. Ko ima para, danas je ugledan“, napominje Vujović.
U svojim pričama, dotakao se i suživota između tri vjere, po čemu je grad pod Rumijom takođe karakterističan.
„Bar je bio i biće otvoren grad i za putnike namjernike i za one koji žele da u njemu ostanu i prožive svoj vijek. Kroz sve tri knjige se provlači i pokušaj da se onima koji dolaze sugeriše da se prilagode Baru, njegovoj tradiciji, običajima, dobrom međunacionalnom i međuvjerskom skladu. U obavezi smo da takav Bar, neokrnjen damo u nasljeđe našim potomcima, a oni svojim. To je osnovna poruka priča iz sve tri knjige“, istakao je Vujović i dodao je uživao dok je pisao “Barske priče”.
„Kroz sve tri knjige protkano je to da čovjek mora da bude u skladu sa sobom i da uskladi svoje želje i mogućnosti. Čovjek mora da živi u skladu sa prirodom, ali i sa drugovima, rođacima, kumovima, komšijama. Taj životni sklad je moto svega”, zaključuje Vujović.
Za muzički dio programa bili su zaduženi Zoran Vojvodić i Omer Hodžić.
Samostalna izložba radova crnogorskog umjetnika Dragana Kradžića biće otvorena večeras u Dvorcu kralja Nikole u 21 sat. Izložba je organizovana u okviru likovnog programa „Barskog ljetopisa“, a obuhvata radove iz ciklusa „Skrovišta bića“.