Muzički segment februarskog programa Zimske scene „Barskog ljetopisa“ obilježio je koncert klasične muzike dua Žane Lekić (flauta) i Nataše Popović (klavir), koje je nastupio u sali Dvorca kralja Nikole u četvrtak, 20. februara sa početkom u 20h.
Ovaj iskusni duo sa bogatom koncertnom biografijom posebne emocije veže za nastup u okviru festivala „Barski ljetopis“ koji je bio bitan dio njihovog sazrijevanja i profesionalnog usavršavanja.
Žana Lekić, flautistkinja, redovni je profesor na Muzičkoj akademiji na Cetinju. Za barsku publiku kaže da je uvijek bila naklonjena klasičnoj muzici, te da Crna Gora, uprkos slabom odzivuna koncertima klasične muzike, ipak ima svoju izgrađenu muzičku publiku:
„Ovaj festival je dio naših studentskih dana i imali smo tu sreću da imamo priliku da prođemo kroz tu barsku scenu, tako da nas vežu divne uspomene za ovaj prostor koji je vrlo inspirativan. Podgorica je ta koja ima najveće tržište, samim postojanjem Simfonijskog orkestra i Muzičkog centra vidi se da je publika mnogobrojna. U manjim gradovima koji više žive od turizma i ljeti to jeste skromnije, međutim ovo može da bude i mali apel lokalnim zajednicama da pomognu institucije kulture i da omoguće intenzivniju koncertnu sezonu jer to nisu prevelika sredstva da bi se naši ljudi predstavili i u svojoj zemlji“, istakla je Lekićeva dodavši da kada bi se publici ponudio bogatiji koncertni život, publika bi se više i okupljala.
Nataša Popović, pijanistkinja, radi kao docent za predmet kamerna muzika na Muzičkoj akademiji na Cetinju. Smatra da se crnogorska scena klasične muzike može unaprijediti, prevashodno tako što će uprave svih festivala dio koncerata usmjeriti na studente muzičke akademije i učenike muzičkih škola:
„Imate toliko mladih profesora koji se bave koncertnom karijerom i zaista imaju šta da pokažu, a imate i sjajne učenike koji pokazuju sjajan nivo izvođaštva i znanja. Sa aspekta klaviriste želim da kažem da bi bilo dobro da se uloži i u instrumentarij, da svi prostori koji mogu biti koncertni, a da ne pričam o centrima za kulturu, mislim da bi bio imperativ da imaju svoje instrumente. Klavir na sceni vam pruža mnogo mogućnosti i to je jedan bazični instrument koji mnogo znači“, apelovala je Popovićeva.
Za nastup u Baru ovaj iskusni duo odabrao je kompozicije Betovena, Mocarta, Rutera, ali i dvojice najznačajnijih crnogorskih kompozitora,Bora Tamindžića i Branka Zenovića.Popovićeva je istakla da je skroman broj kompozicija napisan za ova dva instrumenta, ali da ih to ne sprječava da svojim instrumentima prilagode i one druge:
„Žana i ja se trudimo da imamo šarolik program i vodimo računa o svemu, o prilici, mjestu u kom ćemo izvoditi, publici. Razlog zašto izvodimo Betovena je taj što želimo da se priključimo jednoj svjetskoj proslavi jubileja 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, i to je naš mali doprinos je bio da publici predsstavimonjegove romanse. Sa druge strane Tamindžić i Zenović su bili prvi koji su pokrenuli priču crnogorskog autorstva što se tiče umjetničke muzike. Nažalost nije se mnogo napisalo za flautu i klavir, ali ono što možemo da obradimo, a da ne utičemo na kvalitet, mi to uradimo. Žana i ja idemo ka tome da u perspektivi što više predstavljamo muziku naših kompozitora“, zaključila je Popović.
Lekić i Popović su dobitnice brojnih priznanja, mentori su na internacionalnim projektima, tokom karijere članice brojnih kamernih sastava i Simfonijskog orkestra Crne Gore. Njihovi učenici nosioci su velikog broja nagrada na takmičenjima širom zemlje i inostranstva, a za svoj pedagoški rad Lekićeva kaže da predstavlja veliki izazov:
„Trudim se da svoje studente zainteresujem na jedan nov način, da ih uputim u profesionalne vode i to je veliki izazov. Vremena se mijenjaju, drugačije je vrijeme bilo kada sam ja studirala, sve se promijenilo. Generacije jesu modernije ali mislim da ne koriste sve tehničko-tehnološke mogućnosti koje su im pružene. Mi smo se mnogo više mučili da bismo došli do materijala, literature i snimaka izvođenja, to je bilo gotovo nemoguće, tako da koristimo posebne mehanizmeda ih zainteresujemo. Ja sebe volim nesebično da dajem, i pokušavam da prenesem svoja iskustva i pripremim ih i na ljepotu i na težinu ovog poziva“, na kraju je kazala flautistkinja Žana Lekić.