Predstava „Don Kihot“, inspirisana remek delom Miguela de Servantesa, u režiji Andraša Urbana i izvođenju Barskog ljetopisa i Gradskog pozorišta iz Podgorice, ne samo da je oduševila publiku, već je i bila povod za izuzetno posećen susret sa stvaraocima.
„Predstava u kojoj je viđeno što se u njoj dešava“ (podnaslov) nastala je kroz dugotrajan proces, na osnovu koga je Vedrana Božinović napisala tekst, a sedam mladih glumica dočaralo sve bede, muke, tabue, poniženja i uskraćenosti kroz koje prolaze žene i dan danas u crnogorskom (i ne samo tu) društvu.
Rađena kroz improvizacije, predstava se zasniva na principima stand-up komedije, dekonstruiše prepoznatljive situacije do apsurda i izaziva burne emocije. Andraš Urban je objasnio da u glumcima, tokom rada, pokušava da osvesti drugačiji odnos prema publici i sceni, nego što su navikli. „Stanislavski i njegov metod, koga još uvek prodaju, pardon – predaju (mada nisam mnogo pogrešio), kao glavni sistem glume u školama – nije više relevantan. Ti, kao glumac, na sceni i publika, vaš odnos, direktno obraćanje i kontakt, ali ne u smislu interakcije, savremeni su izraz“, objasnio je on. Predstava često dotiče i stav autora o odnosu društva i vlasti prema kulturi, pozorištu. Isto tako autori ubaciju i ironičnu opasku da je njihov poduhvat – „sunovrat postdramskog teatra“.
Kompozitor Irena Popović Dragović, takođe, je prošla kroz neobičan proces rada, pošto kako sama kaže „bez klasične priče, trebalo je ispratiti zamisli o numerama. Istovremeno je bio zahtevan posao da se tehnički sve usavrši. Devojke pre svake predstave provode gotovo čitav sat u raspevavanju“.
Gledaoci emotivno reaguju na otvorenu, bez pardona i zadrške kritiku društva u kojoj su žene svedene na „neveste, udovice i misice“. Jednu od glumica majka je zamolila da je više ne zove „na ovakve predstave“, a mlada žena iz publike, drhtavim glasom, se zahvalila na predstavi u ime svoje sestre, majke, tetke, bake.
Izvor: Beogradsko dramsko pozorište